Kombi prevoz Beograd – Ljubljana

O Ljubljani

Ljubljana (sloven. Ljubljana, nem. Laibach) je glavni grad Slovenije. Sa svojih 270.000 stanovnika (podaci iz 1. januara 2011), Ljubljana je jedna od najmanjih prestonica u Evropi. Grad se nalazi u centralnom delu Slovenije, u Ljubljanskoj kotlini, između Alpa i Jadranskog mora, na reci Ljubljanici približno 10 km od ušća u Savu.

Ljubljana je kulturni, naučni, ekonomski, politički i administrativni centar Slovenije. Grad je podeljen u nekoliko kvartova, bivših opština, od koje su najveće Šiška, Bežigrad, Vič, Moste-Polje i Centar. Simbol grada je Ljubljanski zmaj.

Ljubljana se nalazi na 46,03°CGŠ, 14.30°IGD u Ljubljanskoj kotlini, blizu ušća reke Ljubljanice u Savu na prosečnoj nadmorskoj visini od 288 m. Prosečna temperatura varira od 0°C u decembru i 21,9°C u julu. Prosečna količina padavina u godini je 1350 mm.

Ljubljansko polje i Barje večita su raskrsnica puteva između Alpa, Krasa i Panonije ka Jadranu i dolinom Save u unutrašnjost Balkana, a zapadno prema Italiji. Zato tragovi čoveka sežu unazad oko pet hiljada godina, smenjuju po epohama do rimske vojničke i trgovačke Emone (1-6. vek naše ere), pa dalje do doseljavanja Slovena.

Nemačko ime Lajbah (nem. Laibach) navodi se 1144. godine, kasnije dve godine Slovenačka Luvigana, a ubrzo ovo sadašnje. Grad-tvrđava na brdu spominje se 1220. godine; uništen 1511. godine u zemljotresu, pa obnovljen i 1848. godine dograđena kula sa vidikovcem. U posedu goričkih grofova 13/14. vek, a od 1335. godine Habzburga, pod čijom je vlašću ostala do kraja Prvog svetskog rata. Tokom tih godina grad je bio sedište vojvodstva Kranjska. Turci ga prvi put napadaju 1415. godine.

Od polovine 16. veka Ljubljana je jak centar reformacije, čija je centralna ličnost Primož Trubar (1508—1586). Prve dve knjige na slovenačkom jeziku objavljene su 1550, godine; 1563. godine otvorena latinska škola; od 1575. godine radi prva štamparija, koju je vodio Janez Mandelc (nem. Hans Mannel) (lat. Joannes Manlius).

Francuzi je prvi put osvajaju 1797. godine (ostaju do 1813. godine). Tada je središte Ilirskih provincija, a slovenački jezik ozakonjen u školama i administraciji. U Ljubljani je 1821. održan Lajbaški kongres, na kom su velike sile pokušale da reše svoje probleme nakon Napoleonovih ratova.

Ljubljana u sebi nosi sklad celine — smenjuju se staro i novo poštujući uzajamne vrednosti, pa je lišena haotičnosti. Teško je nastradala u zemljotresu 1895. godine. Posle je podizana po urbanističkom planu, a gradsko jezgro stalno obogaćivano, ali ne i sužavano, iako je po broju stanovnika nekoliko puta veće.

Nakon raspada Austrougarske 1918, Ljubljana je postala nezvanična prestonica Slovenije u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, a od 1929. je postala sedište Dravske Banovine u Kraljevini Jugoslaviji. Aprila 1941. Ljubljanu su okupirale snage fašističke Italije, a 23. februara 1942. su kompletno okružili grad sa 32 km bodljikave žice. Septembra 1943. nacistička Nemačka je zamenila Italiju na mestu okupacione sile. Grad je oslobođen maja 1945. godine.

Ljubljana je 7. maja 1970. godine odlikovana Ordenom narodnog heroja i proglašena za grad-heroj, za hrabrost koju su pokazali njeni stanovnici tokom Drugog svetskog rata. Grad je nakon rata postao glavni grad jugoslovenske republike Slovenije. Nakon kratkotrajnog rata 1991. Ljubljana je postala glavni grad samostalne Slovenije.

Zelena prestolnica 2016.

Ljubljana je 2016. proglašena za zelenu prestonicu Evropske unije. Kvaliteta životne sredine je dosta porasla, zagađenje česticama godinama opada. Kvaliteta vazduha se povećala sa zatvaranjem centra za promet (od 2014. zatvorena je pored celog centra još Slovenska cesta). U 2015. vrednost ozona i benzena nije premašena nijednom. Po centru saobraćaju električna vozila Kavalir. Gradska mreža besplatnih bicikla BicikeLj za 3,5 godine korišćena je 2,5 miliona puta. Prosječna vrednost buke opala je za 6 dB. Sijalice u gradskoj rasveti su zamenjene štedljivim sijalicama, gradski prevoz je opremljen modernim voznim parkom (dodani autobusi na plin). Šuma pokriva 46% opštine. Ljubljana je jedini grad koji je nagradu Nedelja mobilnosti dobio dva puta. Voda u Ljubljani je posve pitka i dobijena je na prirodan način, bez hemijskih tehnoloških postupaka obrade.

U Ljubljani se nalaze Narodna galerija Slovenije i Moderna galerija Ljubljane, u kojima su izložena dela najvećih slovenačkih umetnika. U Metelkovoj ulici je veliki centar kontrakulture, smešten u bivšem kompleksu JNA. Tu se prikazuju filmovi i održavaju predavanja, kao i koncerti, uglavnom alternativne muzike.

Ljubljana je domaćin Ljubljanskom letnjem festivalu i festivalu svetske muzike Druga godba. Tokom 1980-ih Ljubljana je bila centar pokreta Nova slovenačka umetnost (nem. Neue Slowenische Kunst), koji je uključivao grupu Lajbah, sa kojima je bio povezan sociolog Slavoj Žižek.
Obrazovanje
Zgrada Univerziteta u Ljubljani

U Ljubljani je 1693. osnovano Učeno društvo (lat. Academia operosorum Labacensis). Društvo, koje je ugašeno 1801, je bilo prethodnica današnjoj Slovenačkoj akademiji nauke i umetnosti koja je osnovana 1938.

Univerzitet u Ljubljani, jedini univerzitet u gradu, je osnovan 1919. Grad je takođe dom Filharmonijskog društva (lat. Academia Philharmonicorum) jedne od najstarijih filharmonija u Evropi, koja je osnovana 1701.
Arhitektura

Ljubljana ima očuvano staro gradsko jezgro. U mnoštvu starih građevina su Biskupska palata (iz 1512. godine), Stiški dvorac (1629), Katedrala Sv. Nikolaja (1708), župna crkva Sv. Jakoba (1615), franjevačka crkva (17. vek), Rotovž-većnica (1484), Semenište (1785), Auerspregova palata (polovina 17. veka), Lontvož (1786), Opera (1892). Naročito su lepe barokne zgrade.

Ljubljanu odlikuje mnoštvo zgrada arhitekte Jože Plečnika.

Gradska posebnost je Tromostovje na reci Ljubljanici (strogi centar). Tu je Prešernov spomenik u spomen najvećem slovenačkom pesniku Francu Prešernu (1800—1849). S druge strane reke je glavna gradska pijaca (sloven. Glavna tržnica), a duž obala niz prijatnih malih kafana i restorana, uređenih u starim kućama. Sve zajedno ima ugodnu atmosferu.
Parkovi i bašte
Dvorac Tivoli

U Ljubljani ima oko 30 hektara parkova, najveći deo zauzima park Tivoli sa 17,5 hektara, a ostalo zauzima 28 manjih parkova, koji su takođe uređeni. Nakon Drugog svetskog rata građanima Ljubljane nije bio otvoren nijedan novi park, šta je vrlo loše u poređenje sa ostalima evropskim metropolama, npr. London ima 20 puta više parkova po stanovniku. Stvari su krenule na bolje sa početkom uređivanja parka u Bežigradu. Plan je takođe urediti celu obalu reke Save, koja se nalazi u ljubljanskoj opštini, i sređivanje parka Ljubljansko barje, koji će postati pokrajinski park.

Parkovi

Argentinski park
Botanična bašta
Zoološki vrt
park Zvezda (Kongresni trg)
Miklošičev park park
Ajdovščina
Toskaninijev prak
sportski park
Kodeljevo sportski
park Svoboda

Trgovi u gradskom centru

Prešernov trg i Frančiškanska crkva u pozadini — centar Ljubljane.
Kongresni trg
Gornji trg
Prešernov trg
Vodnikov trg
Stari trg
Mestni trg
Levstikov trg
Novi trg
Pogačarjev trg
Hrvatski trg
Trg republike
Trg francuske revolucije
Riblji trg Mali trg